Bipolarni poremećaj može biti vrlo težak za one koji ga imaju i njihove porodice. Manifestuje se u vidu maničnih i depresivnih epizoda koje do te mere utiču na obavljanje svakodnevnih aktivnosti da naizgled banalne stvari postaju pravi izazov. I pored toga što je ovaj poremećaj široko rasprostranjen , ljudi još uvek ne shvataju njegovu ozbiljnost i važnost toga da se razumeju simptomi i načini na koje može da se pomogne osobi koja ga ima.

Šta je bipolarni poremećaj?

Bipolarni poremećaj jeste složen i ozbiljan poremećaj , ranije je bio poznat kao manična depresija. Prema podacima WHO (Svetske zdravstvene organizacije) iz 2019.godine 40 miliona ljudi širom sveta iskusilo je ovaj poremećaj. Statistika takodje pokazuje da se jednako javlja kod žena i muškaraca iako se simptomi, njihova učestalost i težina mogu dosta razlikovati.

Uzroci i tipovi bipolarnog poremećaja

Zbog kompleksnosti i sličnosti sa drugim poremećajima, uzroci jos uvek nisu poznati u potpunosti, ali se genetika izdvaja kao jedan od glavnih faktora. Takodje, hormoni u mozgu kao što su dopamin , noradrenalin i serotonin koji imaju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja su često neuravnoteženi kod osoba sa ovim poremećajem , pa se javljaju simptomi manije i depresije.

Dva glavna tipa ovog poremećaja jesu :

  • Bipolarni poremećaj tip I ( manija koja traje nekoliko dana ili nedelja);
  • Bipolarni poremećaj tip II ( hipomanija koja traje kratko obično oko 4 dana) .

Simptomi 

Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, što je jako važno znati, ne manifestuje se kod svih isto i ne bori se svačiji organizam na isti način.

Kada se javi manija osoba može da bude jako euforična, puna energije, donosi impulsivne i ishitrene odluke, nema potrebu za snom, preterano priča.

Kada se javi hipomanija pojačana je kreativnost, dešava se nedostatak koncentracije, promene raspoloženja su česte, povećana je socijalna aktivnost.

Što se depresivne faze tiče tuga je izraženija nego obično , smanjen apetit, osoba nema želju da radi nešto u čemu inače uživa.

 

Kako se leči?

Bipolarni poremećaj se ne može izlečiti u potpunosti, ali primenom adekvatne terapije,  odlaženjem na psihoterapiju, podrškom porodice i prijatelja, promenom načina života, poput uključivanja zdravije ishrane i fizičke aktivnosti ukoliko je lekar smatra pogodnom ,simptomi se mogu držati  pod kontrolom. U terapiji se koriste stabilizatori raspoloženja, antipsihotici, anksiolitici i antidepresivi. Za svakog pacijenta se koristi individualni pristup pri uvodjenju terapije i neophodno je iskreno razgovarati sa lekarom i prijaviti mu svaku promenu koja se čini značajnom.

Zdrava ishrana i podrška suplementima

Jako je važno kod svih poremećaja pa i ovog obezbediti optimilan unos hranljivih materija i suplemenata kako bi organizam mogao nesmetano da funkcioniše. Pre svake potencijalne promene u životu osoba sa ovim tipom mentalne bolesti trebala bi da konsultuje lekara ili farmaceuta kako bi se osiguralo korišćenje suplemenata bez moguće interakcije sa lekovima koji se već koriste.

 Što se konkretno ishrane tiče važno je sledeće:

  • Unos zdravih masti: zdrave masti se nalaze u ribi, orasima, semenkama i avokadu, pomažu u regulaciji raspoloženja i upalnih procesa u organizmu;
  • Konzumiranje proteina: proteini se nalaze u mesu, jajima, mahunarkama i mlečnim proizvodima, i pomažu u regulisanju apetita i održavanju energije;
  • Konzumiranje složenih ugljenih hidrata: složeni ugljeni hidrati se nalaze u integralnim žitaricama, povrću i voću, i pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi i održavanju energije tokom dana;
  • Izbegavanje određenih namirnica: alkohol, kofein, gazirana pića, prerađena hrana i šećer mogu negativno uticati na raspoloženje i simptome bipolarnog poremećaja.

Neki od nutrijenata koji su važni jesu:

-Omega-3 masne kiseline koje su esencijalne masti jako važne za neurološki razvoj i za zdravlje mozga, a pokazale su se jako efikasnim za smanjenje simptoma depresije. One podržavaju kognitivne funkcije kao što su koncentracija, učenje i pamćenje sa kojima osobe sa bipolarnim poremećajem često imaju poteškoća;

- Vitamin D koji je bitan za zdravlje mozga, srca i kostiju ali se i nedostatak ovog vitamina povezuje sa depresijom;

- Magnezijum koji je zaslužan za regulisanje stresa i raspoloženja, a takodje može da bude od velike koristi kod migrena koje se povremeno javljaju u sklopu ovog poremećaja. Nedostatak magnezijuma može dovesti do povećane nervoze, anksioznosti i nemira. Unos magnezijuma može pomoći u smanjenju anksioznosti i poboljšanju kvaliteta sna, što je veoma značajno za osobe sa bipolarnim poremećajem;

- Nedostatak vitamina C može da učini da se pacijent oseća umorno ili depresivno, pa čak i da mu umanji kognitivne funkcije. Ovaj vitamin štiti nervne ćelije od oksidativnog stresa i zapaljenja, a pomaže i njihovu međusobnu komunikaciju. Vitamin C je poznat po svom značajnom doprinosu u jačanju imunog sistema, pomažući u borbi protiv infekcija i ublažavanju upala. Osobe sa bipolarnim poremećajem mogu imati povećani rizik od komplikacija povezanih sa oslabljenim imunim sistemom pa dovoljan unos ovog  vitamina može pomoći u jačanju imunog odgovora i podržati opšte zdravlje;

- Selen koji kao snažan antioksidans pomaže u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa koji može imati značajan negativan uticaj na mozak i nervni sistem. Uključen je u regulaciju neurotransmitera u mozgu, uključujući i serotonin koji ima ključnu ulogu u raspoloženju, pa njegov adekvatan unos može smanjiti rizik od depresivnih epizoda.

 

Moć psihoterapije u upravljanju simptomima 

Psihoterapija je važan deo u lečenju bipolarnog poremećaja jer pomaže u razvijanju veština koje su neophodne za upravljanje stresom i emocionalnim problemima što je ključno da bi raspoloženje bilo stabilno. Takođe može da pomogne u nalaženju unutrašnje motivacije koja bi doprinela poboljšanju nekih segmenata života. Kada se koristi u kombinaciji sa terapijom lekovima može da smanji učestalost simptoma i da doprinese tome da osoba nauči da prepozna znake recidiva i samim tim ranije reaguje i spreči moguće simptome.  Postoji dosta vrsta psihoterapija koje mogu biti primenjene kod ovog poremećaja  kao što su: kognitivno-bihejvioralna, interpersonalna i grupna terapija. Ne može se reći precizno koja terapija je najdelotvornija jer svakoj osobi odgovara drugačija vrsta terapije i zato je važno biti istrajan i strpljiv u nalaženju terapeuta sa kojim možete da uspostavite poverenje.

Kako porodica i prijatelji mogu pružiti podršku?

Kada znate da neko u vašem životu ima bipolarni poremećaj, važno je da budete saosećajni i da im pružite podršku. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da se ponašate prema osobi sa bipolarnim poremećajem na način koji je koristan:

Informišite se o poremećaju: Razumevanje bipolarnog poremećaja može vam pomoći da bolje razumete simptome koje osoba doživljava i kako to utiče na njihov život. Postoje mnogi resursi na internetu, uključujući sajtove organizacija koje se bave mentalnim zdravljem, kao i knjige koje vam mogu pomoći da saznate više;

Budite strpljivi: Simptomi bipolarnog poremećaja mogu biti nepredvidljivi i variraju od osobe do osobe. Budite spremni da slušate i budete strpljivi tokom depresivnih epizoda, pokažite im da ste tu za njih, da ih ne osudjujete i razumete. Ohrabrite ih da pričaju o svojim osećanjima otvoreno i da nemaju čega da se stide;

Podržite njihovu terapiju i lečenje: Lekovi i terapija su ključni za upravljanje bipolarnim poremećajem. Podržite ih da redovno piju terapiju i da redovno bez straha idu do lekara;

Budite spremni da pomognete: Osobe sa bipolarnim poremećajem mogu se boriti sa svakodnevnim zadacima tokom depresivnih epizoda. Budite spremni da ponudite pomoć oko kuće, posla ili drugih stvari koje im mogu pomoći da se osećaju bolje, poput odlaska na neku fizicku aktivnost ili druženje, jako je bitno da imaju pomoć za jačanje socijalnih veza.

Zaključak

Iako može biti teško priznati da imate narušeno mentalno zdravstveno stanje, zapamtite da niste sami i da postoje efikasni tretmani koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Ne odustajte od sebe i ne dozvolite da vam bipolarni poremećaj ograničava život. Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko i zato treba raditi na njemu.

Farmaceutski tehničari

Jovana Milošević

Sanja Stamenković