Ovčije boginje (chicken pox – engl.) benigno su virusno oboljenje koje se najčešće javlja u dečijem uzrastu i uglavnom protiče bez komplikacija. Obično počinje visokom temperaturom, groznicom, opštom slabošću, malaksalošću i karakterističnom ospom po koži u obliku mehurića (vezikula) ispunjenih bistrom tečnošću, na glavi i drugim delovima tela (vrlo cesto ih ima i na dlanovima, jeziku i kapcima!).

Izazivač je Varicella Zoster virus, koji u organizam ulazi putem respiratornog sistema. Virus direktno deluje na ćelije kože tako što nastaje vakuolizacija ćelija a zatim se ona ispuni bistrom tečnošću. Tako se na površini kože formiraju nežne vezikule koje u sebi sadrže veliku količinu virusa. Virus se trajno zadrzava u organizmu.

Ovčije boginje ili varičele se uglavnom javljaju u mlađem dobu, najčešće između 2. i 8. godine života. Deca do šest meseci su zaštićena antitelima prenetim od majke, ukoliko je ona preležala bolest. Novorođenče može da oboli ukoliko je majka dobila varičelu neposredno pred porođaj. U tim okolnostima nije bilo dovoljno vremena da se stvore antitela koja bi preko placente otišla bebi i zaštitila je. Odrasle osobe mogu da obole u slučaju da bolest nisu preležali u dečijem uzrastu i kod njih je bolest ozbiljnija.

Obolela osoba je zarazna od do dana pre pojave ospe i 4 do 5 dana posle pojave ospe, ili sve do stvaranja kraste nakon pucanja mehurića. U periodu kraste osoba obolela od varičela nije zarazna. Period inkubacije od momenta kontakta sa obolelom osobom, do pojave prvih simptoma varičele (ospe) traje u proseku 10 do 21 dan.

KLINIČKA SLIKA

Varicela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje i prolazi bez komplikacija.

Nakon inkubacije koja traje oko 3 nedelje i koja protiče bez simptoma, javlja se povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Ovi simptomi obično nisu prisutni kod dece ali su kod odraslih češči. Stadijum traje oko 2–4 dana. Prilikom pregleda bolesnika klinički nalaz je uredan osim crvenog ždrela ili sluzokože konjunktiva.

Prve kožne lezije se javljaju na glavi i trupu, a potom i na ekstremitetima. Deca sa  normalnim imunitetom u proseku imaju 250 – 500 promena na koži tokom trajanja bolesti. Ukoliko se javi povišena temperatura, ona obično traje do 4 dana. Pre izbijanja ospe dete može dan–dva da bude “kenjkavo”, da se žali na glavobolju i malaksalost i da ima povišenu temperaturu. Kod velikog broja dece ova faza izostaje i pojava ospe je prvi znak bolesti. Promene su prvo crvene boje (papule). Zatim nastaju vodeni plikovi (vezikule), koje su prvo ispunjene bistrim, pa zamućenim sadržajem. Mala deca su nervozna, odbijaju hranu, imaju pojačano lučenje pljuvačke. Postarajte se da u ovoj fazi dobijaju dovoljno tečnosti! 

Ospa je praćena svrabom i traje 6 do 7 dana. Zatim se promene sasušuju i stvaraju se kraste, koje posle nekoliko dana otpadaju.

Na sluzokožama zbog vlažne sredine vezikule brzo pucaju i javljaju se defekti različitog oblika i veličine. Javljaju se i na sluzokoži konjunktiva, mekog i tvrdog nepca, tonzilama, desnima, jeziku, analnoj ili sluzokoži vagine. Defekti su bolni ali ne ostavljaju ožiljke.

Izgled ospi po danima:

Deca koja imaju osetljivu kožu ili neko kožno oboljenje, npr.ekcem, često imaju znatno veći broj promena.

Virus nije otporan u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva. Rezervoar infekcije u prirodi je čovek. Virus ne može da preživi na predmetima, pa je nemoguće da opstane na čaršavima, stolu, igračkama i na taj nacin se ne moze preneti bolest…

Roditelji su praktikovali da vode decu kod druge dece koja su dobila ovčije boginje, kako bi se što pre zarazila, a znajući da deca lakše od odraslih podnose ovčije boginje. Međutim, obzirom na moguće komplikacije od ovčijih boginja koje postoje čak i kod dece, ne savetuje se ovakvo ponašanje. Nikada ne znate kako će dete reagovati na ovčije boginje i kako će ih podneti.

Osobe koje su u većem riziku od komplikacija su:

- novorođenčad i deca čije majke nikada nisu imale ovčije boginje ili nisu primile vakcinu;

- adolescenti i odrasli;

- trudnice koje nisu preležale Varičelu;

- pušači;

- osobe čiji je imunološki sistem oslabljen hemoterapijom ili HIV-om;

osobe koje uzimaju steroidne lekove za neku drugu bolest, kao što je astma.

Kada vodite zaraženo dete u Dom zdravlja ili u drugu zdravstvenu instituciju, javite osoblju unapred da dovodite dete za koje sumnajte da ima boginje, kako se ne bi ostala deca ili odrasli doveli u rizik od obolevanja – kod nekih ova infekcija može dovesti do ozbiljnijih komplikacija.

DIJAGNOZA

Dijagnozu je lako postaviti na osnovu simptoma i specifičnih kožnih promena. U krvnoj slici se može naći leukopenija (naziv za smanjen brojh leukocita).

Dijagnoza varičele se postavlja gotovo uvek na osnovu izgleda ospe i celokupne kliničke slike. Međutim, postoje atipični oblici bolesti, gde se preporucuje laboratorijska provera, tako što se iz venske krvi određuju antitela na virus Varičela Zoster, gde se utvrđuje da li bolest uopšte postoji ili koja je faza bolesti.

Dijagnoza infekcija kod fetusa varičelom može da se izvrši pomoću ultrazvuka, iako sa izvesnim zakašnjenjem od 5 nedelja, posle primarne infekcije majke.

KOMPLIKACIJE

Varicela je najčešće lako oboljenje i kopmlikacije su retke.

Međutim, posto ovaj virus značajno smanjuje imunitet deteta, ipak su moguće komplikacije. One se obično dešavaju na disajnim organima, kao što su upala sinusa, bronhija i pluća. Izuzetno retko se javlja blaga forma zapaljenja mozga ili druge neurološke komplikacije. Većina komplikacija se lako uočava, jer umesto da se dete lepo oporavi, ono ponovo dobije (visoku) temperaturu, kašlje i izgleda loše.

Varičela se može zakomplikovati sekundarnom bakterijskom infekcijom. Ukoliko se upala pluća javi na početku bolesti izazvana je virusom varičele, ako se javi kasnije znači da je posledica sekundarne bakterijske infekcije.

Varičela kod odraslih

Kod odraslih varičela može imati težu kliničku sliku i češće komplikacije. Zato se u većini slucajeva primenjuje antivirusna terapija (Aciklovir), u dogovoru sa infektologom. Rizik od smrtnog ishoda veći je 25 puta kod odraslih nego kod dece, a u dečjem uzrastu četiri puta je veći kod novorođenčadi nego kod dece.

Ako obole trudnice, moraju biti pod kontrolom ginekologa. Ovčije boginje u trudnoći, kod majki koje ih nisu preležale, mogu biti izuzetno ozbiljno oboljenje, što u najvećoj meri zavisi od perioda trudnoće u kom dođe do infekcije.

Majke koje su ranije tokom života preležale ove boginje, već poseduju specifična antitela, koja prolaze posteljicu i opstaju u krvotoku bebe otprilike do šestog meseca, što bebu čini otpornom na infekciju ili bar na teške oblike bolesti. Dakle, antitela se sa majke na fetus prenose krvotokom, a ne dojenjem, što znači da dojenje, iako neprocenjivo za razvoj imuniteta, ne štiti bebu od infekcije.

TERAPIJA

Varicela zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Potrebno je obezbediti maksimalnu higijenu da bi se izbegla superinfekcija vezikula. Upotreba lekova kod uobičajenih oblika bolesti nije potrebna. Međutim, kod težih oblika primenjuju se lekovi za snizavanje temperature, lekovi protiv bolova i preparati za rehidrataciju. Ako vaše dete oseća bol ili ima povišenu temperaturu, možete da mu date blagi analgetik, kao što je paracetamol (npr. Eferalgan). Sledite upustvo za doziranje navedeno u upustvu. Ibuprofen (Brufen, BlokMax, Nurofen) i aspirin izegavati.

Bakterijske komplikacije se leče odgovarajućim antibioticima, a ostale komplikacije specifičnom terapijom.

Bitno je naglasiti roditeljima da sprovode intenzivnije higijenske mere uprkos raširenom misljenju da dete koje ima boginje ne treba kupati. To je potpuno pogrešno jer to dovodi do svraba i češanja koji mogu dovesti do superinfekcije i promena na koži koje će rezultirati ožiljcima. Savetuje se svakodnevno kupanje u mlakoj vodi sa slabim rastvorom hipermangana, a brisanje upijanjem tečnosti da se ne bi izazvalo pucanje vezikula. Mleko za boginje mazati samo u prva četiri do pet dana od izlaska ospa na površinu tela. Posle tog perioda mazanje nema efekta i tada treba dozvoliti da se ospe same sasuše, odnosno formiraju kraste koje posle otpadaju.

Protiv svraba nema pravog leka, ali ga mogu ublažiti suspenzije. Neophodno je da se detetu podrežu nokti, kako se ne bi češalo tokom sna. Ako do infekcije kožnih promena ipak dođe,  pred spavanje treba „tanko“ namazati promene antibiotskom mašću (ali nikako onom koja sadrži kortikosteroide).

Postoje losioni koji mogu da pomognu da se oslobodite svraba Pox Clean, Uriage pruricedViraSoothe.

Ukoliko dete ima plikove u ustima, dajte detetu hladne, meke, blendirane namirnice, jer boginje u ustima mogu prilično da otežaju uzimanje hrane i vode. Izbegavajte kisele i slane namirnice. Držite pacijenta u hladnijoj sredini, jer toplota i znoj mogu da pogoršaju svrab.

Što se tiče izlaska napolje, u redu je da dete izađe u šetnju nakon dve nedelje od početka bolesti. Ipak, vodite računa da dete ne izlažete suncu u prvim nedeljama od početka bolesti. UV zraci nepovoljno utiču na virusna zapaljena kože. Tek kada se sve kraste u potpunosti sasuše i otpadnu u redu je odlazak na plažu i naravno sunčanje, ali umereno, što se i inače preporučuje.

Ova bolest za sobom ostavlja trajan imunitet i vrlo se retko dešava da se osoba razboli ponovo i u tom slučaju bolest je izražena u malom obimu. Međutim, virus Varicella Zoster zadržava se u organizmu osobe koja je jednom preležala varičele ceo život, u spomenutim ćelijama dorzalne ganglije. U slučaju pada imuniteta, ta osoba može oboleti od herpesa zoster.

Ožiljci od boginja

Svrab uzrokuje da deca imaju nekontrolisanu potrebu da se češu. Agresivno češanje, naročito ukoliko su dečji nokti nedovoljno isečeni ili nečisti, mogu da inficiraju ili naprave oštećenja koja stvaraju dublje rane na vezikulama. Što je oštećenje veće, to će telo stvarati deblji sloj kože kako bi ga saniralo. Ovako nastaje ožiljak koji može ostati “uspomena” na boginje tokom čitavog života.

Većina ljudi želi kasnije da se reši ovih ožiljaka. Danas postoje brojni hemijski i mehanički načini rešavanja ožiljaka. Međutim, postoje i neki prirodni preparati, kao što je npr. ulje od divlje ruze Rosa Mosqueta. Istraživanja su pokazala da mazanje ovog ulja dva puta dnevno u periodu od 12 nedelja može da poboljša konačni izgled kože sa ožiljkom. Ovo ulje je bezbedno koristiti i kod dece.

Kada se sprovodi vakcinacija i imunizacija?

Vakcina se naročito preporučuje onim osobama kod kojih postoji povećani rizik, na primer zdravstvenim radnicima, osobama koje žive ili rade sa malom decom, ženama koje planiraju da ostanu u drugom stanju i osobama koje žive ili dolaze u kontakt sa ljudima čiji je imunitet oslabljen. Potrebno je da se dva puta primeni, a razmak između dve doze vakcine treba da bude najmanje 6 nedelja. Dete može primiti vakcinu nakon prve godine života.

U Srbiji vakcina protiv ovcijih boginja nije obavezna, ali je dostupna za pacijente koji se zele zastiti (Varilrix®, VARIVAX®).

ZAKLJUČAK 

Kako se ovčije boginje prenose?

Prenose se obično neposrednim kontaktom između dve osobe. Vrlo retko ili skoro nemoguće preko predmeta ili igračke koje je zaražena osoba držala u ruci.

Kad su ovčje boginje zarazne?

Jedan do pet dana pre pojave ospe i četiri do pet dana posle pojave ospe.

Da li su suve kraste infektivne?

Nisu.

Da li je za dete koje ima ovčije boginje potrebna izolacija?

Dete nije potrebno izolovati od drugih članova porodice jer je skoro nemoguće sprečiti širenje bolesti između braće i sestara. Svakako ga treba izolovati iz opšte populacije, tj. potrebno je biti u kući 3 nedelje.

Koriste li antibiotici u lečenju ovčjih boginja?

Ne. Oni nemaju nikakvog uticaja na bolest i treba ih koristiti samo u slučajevima sekundarne infekcije, ukoliko tako lekar preporuči.

Treba li da dete bude u postelji tokom svih 3 nedelja izolacije?

Preporučuje se da dete bude u postelji u toku prvih nekoliko dana dok se pojavljuju nove ospe i dok ima groznicu. Posle toga se dete vraća normalnim aktivnostima.

Treba li dete kupati kod ovčjih boginja?

Savetuje se svakodnevno kupanje u mlakoj vodi sa slabim rastvorom hipermangana, a brisanje upijanjem tečnosti peškirom, da se ne bi izazvalo pucanje vezikula.

Da li treba dojiti bebu, ukoliko je majka zarazena ovčijim boginjama?

Ne. U tom slučaju je jasno da beba nije dobila antitela od majke, jer ona ranije nije preležala boginje, tako da ne treba bebu izlagati riziku od infekcije.

Tekst pisao:

Mihajlo Mišić

magistar farmacije