(Kardiovaskularna oboljenja)

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji sa procentom od 41,4% u odnosu na sve uzroke smrti. Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi u svetu svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.  Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i ekonomski razvijeniji delovi stanovništva. U današnje doba nijedan stanovnik naše planete nije pošteđen bolesti srca i krvnih sudova , bez obzira na  pol, uzrast i socijalno-ekonomski status.

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati i na taj način prevenirati čak 80% prevremenih smrtnih ishoda.

Faktori rizika su:

-visok krvni pritisak;

-visok nivo holesterola;

-prekomerna uhranjenost/ gojaznost;

-upotreba duvana

-fizička neaktivnost;

-šećerna bolest;

-poslednjih godina sve više i zagađenje vazduha i psihološki stres.

Promenjivi faktori rizika

  • Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Normalnim krvnim  pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89 mm Hg.

  • Upotreba duvana

Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko, do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača.

  • Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi.

Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

  • Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja.

  • Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta. Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i transmasnih kiselina je povezan sa srčanim bolestima, dok eliminacija transmasti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

  • Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

  • Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija

SAVETOVANJE KAKO PREVENIRATI DA DO OBOLJENJA SRCA NE DOĐE!

Redovna kontrola krvnog pritiska i poseta lekaru se savetuje posebno ako imate bol ili slične tegobe u grudima, kao što su nedostatak daha, osećaj stezanja, zatim probadanje u grudima, lupanje  srca, nepravilan rad srca  i  „mračenja pred očima“, kao i ako je u vašoj porodici bilo srčanih bolesnika jer genetika ima značajnu ulogu . S rčana bolest nije statična  i neophodno je da se prati tokom vremena kao i  da se shodno tome prilagođava i modifikuje terapija.

Budite mudri u izboru hrane i pića

Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.

Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.

Pojedite pet porcija voća i povrća dnevno.

Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.

Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti, a koristite više polinezasićena ulja .  Polinezasićene masne kiseline se nalaze u biljnim uljima, ribi i drugoj hrani iz mora. One su na sobnoj temperaturi tečne ili meke konzistencije. Omega-3 i omega-6 masne kiseline su tipa polinezasićenih masnih kiselina, a spadaju u red esencijalnih masnih kiselina jer ih naše telo ne može samo sintetisati, pa se moraju unositi hranom.

Pravite kod kuće zdrave obroke.

 

Budite fizički aktivni

Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.

Koristite stepenice umesto lifta.

Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja).

Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.

Na posao idite biciklom, ako je to moguće.

Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).

Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).  


Recite „ne” pušenju

To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.

U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.

Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.

Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.

Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

VAŠA APOTEKA ADONIS SVIM SRCEM ZA SVA SRCA!