Šta je HIV?

HIV  je skracenica za virus humane imunodeficijencije. Spada u grupu retrovitusa, inficira ćelije imunog sistema, naročito CD4+ T-limfocite i izaziva progresivno razaranje tih ćeija.  Šta je AIDS? HIV i AIDS nisu isto. Osoba koja ima HIV, ne mora da ima i AIDS. Ali zato, osoba koja ima AIDS ima i HIV. AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome), kod nas poznatije pod imenom SIDA je zapravo sindrom stečene imunodeficijencije, i nastaje nakon mnogo godina tako što se latentni virus HIV aktivira i uništava ćelije imunskog sistema, te osobe dobijaju i neku od bolesti koje su u stanju da iskoriste oslabljeni imunosistem te osobe. 

Odakle potiče HIV?

Grupa naučnika sa Univerziteta Arizona, sprovela je istraživanje koje je pokazalo da se prvobitni oblik HIV virusa pojavio u Africi u periodu između 1884. i 1924. godine. Analizirajući izmet šimpanzi, zaključeno je da je virus sa njih prešao na čoveka približno oko 1908. godine. Virus se širio među lokalnim stanovništvom, a infekcija je poprimila veće razmere kada je stigla do Kinšase, glavnog grada Demokratske Republike Kongo. Smatra se da iz tog grada potiču  dva najstarija uzorka HIV-a, jedan izolovan iz krvne plazme muškarca 1959. i drugi koji je izolovan iz limfnih čvorova žene 1960. godine.

KAKO SE PRENOSI HIV?

-seksualnim putem;

-putem transfuzije krvi ili krvnih produkata;

-korišćenjem igala intravenskih zavisnika;

-transplacentarno.


HIV SE NE MOŽE PRENETI

-preko pribora za jelo (tanjira, kašika i sl.);

-ujedom i ubodom insekata i životinja;

- preko dodira, grljenja i rukovanja (jednom rečju - svakodnevnim socijalnim kontaktima);

- preko hrane koju je prpremila HIV pozitivna osoba.

Kliničke karakteristike HIV infekcije i AIDS

Klinicki tok HIV infekcije karakteriše nekoliko faza.

Svojim ulaskom virus se u organizmu domaćina razmnožava i vezuje za ćelije imunog sistema (CD4+ T-limfocite). Ubrzo nakon ulaska kod inficiranih, može se razviti akutni sindrom slican mononukleozi (visoka temperature, bolovi u misicima i kostima, povraćanje, natečeni limfni čvorovi i sl.)  ili pak  klinička slika blagog akutnog oboljenja (opšta slabost i groznica). Širenjem (diseminacijom) virusa po svim limfnim čvorovima prva faza se završava i prelazi u period latencije.
Drugu fazu HIV infekcije nazivamo latentnim periodom, koji traje prosečno i 10-11 godina. To je period bez ikakvih simptoma bolesti, a HIV se identifikuje bilo slučajno (pregledom krvi pacijenta obolelog od neke bolesti koja može kompromitovati imuni sistem), bilo prilikom tranfuzije krvi ili na zahtev osobe koja iz objektivnih ili subjektivnih razloga traži pregled. U ovom period obično postoji neprekidan gubitak CD4+ T-limfocita u limfnim tkivima I narušavanja arhitekture limfnih tkiva. Na kraju, opada broj ovih ćelija i u krvi, a kada taj broj padne ispod 200 u mm3 ( a normalno je 1500  ćelija u mm3) pacijenti postaju osetljivi na infekcije i postavlja se dijgnoza AIDS.

Ovaj pad broja T-limfocita uvodi HIV pozitivnu osobu u treću fazu - fazu klinickog ispoljavanja bolesti, AIDSa, tj. SIDE. Treća faza bolesti počinje tzv. prodromalnim sindromom ("wasting syndrome") koji se karakterise povišenim temperaturama, noćnim znojenjima, gubitkom u težini za više od 10%, više ili manje učestalim retkim stolicama, a svi ovi simptomi traju duže od 3 meseca. Prve, za AIDS karakteristične kliničke manifestacije (za razliku od prethodnih koje su po svojoj prirodi nespecifične i mogu biti znaci i drugih obolenja,) nazivaju se "minor ARC" (AIDS - related complex) i predstavljaju male oportunističke infekcije, nakon kojih slede, shodno daljem slabljenju imunološkog sistema, velike tzv. "maior ARC" infekcije. Pod terminom oportunističkih infekcija podrazumevamo bakterijske, gljivične i virusne infekcije koje se kod osoba sa relativno normalnim funkcionisanjem imunog sistema ili uopste ne javljaju, a ako se i pojave, vrlo su blago izražene, prolaze najcešće spontano .

Sve ove bolesti nisu direktno izazvane virusom HlV-a, već predstavljaju odraz izuzetno oslabljene funkcije imunog sistema, kao posledica delovanja HIV virusa na imuni sistem! 

TESTIRANJE

Standardna procedura u testiranju je test na antitela u krvi na HIV virus-ELIZA test. Ukoliko se nalaz ELIZA testa pokaže pozitivan, pre nego se rezultat saopšti ispitivanom, uradi se još jedan test (test imunofluoroscencije - Western blot metodom), koji je od ELISA testa specifičniji za virusne proteine.
-Druga metoda, savremenija, jeste direktna detekcija virusnih gena - PCR, umesto antitela u krvi, nesto je pouzdanija, a prednost je da može detektovati virus skoro odmah po infekciji, jer ne registruje antitela, već sam virus.

Testiranje je dobrovoljno i poverljivo!

LEČENJE

Savremeni pristup u lečenju hiv infekcije ima za cilj kontrolu širenja HIV virusa i njegovog patogenog dejstva u organizmu, kao i kontrolu infektivnih komplikacija oboljenja.

Antiretrovirusna terapija (ART) je upotreba lekova za lečenje HIV infekcije. ARV terapija se preporučuje svima koji imaju HIV. Osobe sa HIV-om bi trebalo da započnu ovu terapiju što je pre moguće. ARV  terapija ne može izlečiti virus, odnosno ukloniti ga iz organizma, ali ga može snažno potisnuti i držati ga pod kontrolom što pomaže ljudima da žive duže i zdravije.

Grupe antiretrovirusnih lekova:

-NUKLEOZIDNI INHIBITORI REVERZNE TRANSKRIPTAZE (NIRT)-zidovudin, stavudin, didanozin, lamivudin, tenofovir, abakavir

-NENUKLEOZIDNI INHIBITORI REVERZNE TRANSKRIPTAZE (NNRT)-nevirapin, efavirenz, etravirin

-INHIBITORI HIV PROTEAZE (IP)-indinavir, ritonavir, nelfinavir, darunavir

-INHIBITORI HIV INTEGRAZE-raltegravir, dolutegravir

-INHIBITORI ULASKA/FUZIJE- maravirok/enfuvirtid

Kivexa  (lamivudin/abakavir)

Gilestra  (tenofovir)

Zidovudin, Lamivudin SK  (zidovudin/lamuvudin)

Aluvia  (lopinavir/ritonavir)

Prezista  (darunavir)

Isentress  (raltegravir)

Stocrin  (efvirenz)

Celsentri (maravirok)

Zbog nedovoljne efikasnoti ili razvoja rezistencije-virus je sposoban da mutira, tretman lekova koji se koristi je kombinovana anitretrovirusna terapija ili visokoaktivna antiretrovirusna terapija (engl. higly active antiretroviral therapy - HAART). To kombinacija različitih grupa antivirusnih lekova. Medjutim i pored postignutog značajnog napretka u tretmanu HIV infekcije, brojni neželjeni i toksični efekti se vezuju za primenu ove terapije.

ZAŠTITA

Apsolutnu sigurnost pruža jedino uzajamno verni odnos dvoje nezaražanih partnera. Pravilnom upotrebom lateks prezervativa znatno se smanjuje mogućnost zaražavanja.

-Prezervativ je najbolje kupiti u apoteci, bolje nego na kiosku ili ulici. Mora se proveriti datum roka trajanja.

-Prezervativ se ne sme duze od 24h nositi u dzepu, novcaniku ili slicno, jer ce toplota tela ili nekog drugog izvora rasiriti njegove pore pa nije sigurno da ce biti dovoljno restriktivan u pogledu prolaska virusa. No i pored toga, ni jedan prezervativ ne moze biti apsolutna zastita.

Ovogodišnja kampanja se organizuje pod sloganom  1. decembar – Dan borbe protiv AIDS- a – „Izjednačimo” i ukazuje na jednaka prava za sve u zajednici u vezi sa savetovanjem i testiranjem, dostupnosti terapije i borbom protiv stigmatizacije.

mr ph Sanja Marjanović