Suvo oko

Po definiciji „suvo oko je multifaktorijalna bolest površine oka, koja se karakteriše gubitkom homeostaze suznog filma i prisutnim očnim simptomima, kod koje nestabilnost suznog  filma, hiperosmolarnost, inflamacija površine oka i oštećenje, kao i neurosenzorne abnormalnosti imaju etiološku ulogu.”

Najčešci uzroci suvog oka su pojačana upotreba digitalnih uredjaja, boravak u suvom okruženju, klima uredjaji, ishrana sa nedeovoljno masnih kiselina, upotreba antihistaminika, hormona, beta blokatora, dijabetes, poremećaj funkcije štitne žlezde…

Sindrom suvog oka ima ogroman uticaj na kvalitet života i radnu sposobnost. Čak 60% pacijenata navodi da su im otežane svakodnevne aktivnosti pa i zabava, što je u rangu sa pacijentima sa anginom pectoris. Čak kod 40% njih je zabeležena smanjena efikasnost na poslu, a kod dobrog broja pacijenata se javljaju i anksioznost i depresija.

Kako bismo odabrali pravu terapiju, moramo se prvo upoznati sa glavnim mehanizmima nastajanja suvog oka.

Suzni film učestvuje u refrakcionom aparatu oka, kao prva površina na koju svetlosni zrak nailazi. Ima ulogu da spreči sušenje površine oka i podmazuje kapke, da bi ublažio trenje površina pri treptaju. Važna je protektivna uloga koju ostvaruje spiranjem debrisa i stranih čestica sa površine oka, ali i prisustvom enzima i biološki aktivnih supstanci koje deluju baktericidno. Suzni film predstavlja medijum za prenos kiseonika i hranljivih materija za rožnjaču

1) Mucinskog sloja, koji prekriva epitelne ćelije i menjanjem njihove hidrofobnosti dozvoljava naleganje sledećeg, vodenog sloja.

2) Vodenog sloja, koji hidrira površinu oka, prevenira keratinizaciju i predstavlja sredinu u kojoj se nalaze odbrambeni agensi. Služi za transfer kiseonika i hranljivih materija za rožnjaču.

3) Lipidnog sloja, koji sprečava prelivanje vodene komponente i smanjuje evaporaciju tj. ,,isparavanje” suza

Kod bolesti suvog oka najčešće vršimo podelu na dve velike grupe: 1) Suvo oko uzrokovano smanjenom količinom vodene komponente (engl. aqueousdeficient dry eye - ADDE); 2) Evaporativno suvo oko (engl. evaporative dry eye - EDE)

Evaporativno suvo oko može nastati zbog gubitka funkcije evaporativne barijere lipidnog sloja suznog fima ili zbog poremećaja u vlaženju površine oka. U prvom slučaju govorimo o suvom oku nastalom zbog promena na kapcima, a u drugom zbog promena na površini oka.

Pacijenti se javljaju lekaru sa različitim opisima svojih tegoba. Uobičajene žalbe su: osećaj peckanja, grebanja, suvoća i pesak u očima. Ponekad se tegobe opisuju kao osećaj težine u kapcima, a svrab nešto ređe, eventualno kad je suvo oko uzrokovano promenama na kapcima. Druga grupa tegoba koje se opisuju je vezana za smetnje u vidu, koje se ogledaju u privremenom, ređem ili češćem zamagljenju vida, što otežava čitanje ili gledanje televizije. Karakteristično je pogoršanje simptoma noću ili prilikom buđenja, zbog smanjene produkcije suza tokom noćnog perioda, kada su kapci duži period zatvoreni.

Prilikom odluke o započinjanju terapije, važno je imati u vidu koji tip suvog oka pacijent ima, ali i mogućoj kombinaciji oba tipa kod istog pacijenta. Pored saveta o sprovođenju preventive, značajno je i smanjenje faktora rizika (izbegavanje kapi sa konzervansima, smanjenje broja sati u toku dana ili prestati sa nošenjem kontaktih sočiva). Korisnicima računara sa velikim brojem sati korišćenja, objašnjava se benefit treptaja. 

Supstituciona terapija takozvanim ,,veštačkim suzama″ je obično prvi izbor lekara. Postoji veliki izbor vestackih suza koje su usmerene da nadoknade jedan ili više slojeva suznog filma. Obično se smatraju sigurnim, i neželjeni efekti se retko referišu. Osnovna komponenta im je voda, a razlikuju se po supstancama koje im daju viskoznost.

Viskoznost kapi je veoma bitan faktor, jer povećava komfor i vreme zadrzavanja kapi na povrsini oka. 

Optimalna viskoznost se najbolje postiže pomoću hijaluronske kiseline, ali o tome koje kapi će se primeniti u terapiji odlučiće lekar ili farmaceut nakon detaljnije analize simptoma koje pacijent opisuje.