Antimikrobna rezistentnost (otpornost) se stvara prirodno, kroz genetske promene, ali zloupotreba antibiotika značajno ubrzava ovaj proces. Korišćenje antibiotika kod bolesti koje se ne leče njima, poput prehlada i gripa nije opravdano jer oni deluju samo na bakterije. Posledica toga je da antibiotici postaju neefikasni što otvara niz zdravstvenih problema za koje smo verovali da su prevaziđeni. Bez efikasnih antibiotika medicinske procedure poput transpalntacije organa, hemoterapije, carski rez ili zamena kuka postaće visoko rizične. Takođe, rezistentnost značajno komplikuje lečenje tuberkuloze, malarije i niza drugih bolesti.

Budimo odgovorni prema svom zdravlju i zdravlju budućih generacija:

  • grip je virusna infekcija
  • antibiotik nema dejstvo na viruse
  • antibiotik se koristi za lečenje bakterijske infekcije
  • nemojte kupovati antibiotik na svoju ruku
  • njihova neopravdana primena može dovesti do razvoja rezistencije
  • nemojte insistirati da vam lekar propiše antibiotik na recept
  • kada pijete antibiotik pratite uputstva lekara i farmaceuta
  • popijte celu propisanu terapiju, nemojte prekidati jer vam je bolje

Osim u odredjenim situacijama, antibiotska terapija traje 5-7 dana. Terapija se ne sme prekinuti nakon prvog poboljšanja jer je moguće da se bakterijska infekcija vrati. Antibiotici se uzimaju svakog dana sa određenim vremenskim razmacima. Treba ih piti isključivo sa vodom ili eventualno čajem. Nikako ih ne treba uzimati sa mlekom i mlečnim proizvodima jer se tako smanjuje njihovo delovanje. Mlečne proizvode je najbolje ne konzumirati za vreme trajanja natibiotske terapije, ili ih koristiti na sredini intervala doziranja. Pojedini antibiotici su fotosenzitivni što znači da tokom njihovog konzumiranja može doći do alergijskih reakcija na koži prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti. Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijskim infekcijama su: neke ušne infekcije, jake upale sinusa, urinarne infekcije, streptokokni faringitis (bakterijska upala grla), mnoge kožne infekcije i infekcije rana.

Kada bakterija razvije rezistenciju na jedan antibiotik, postoji mogućnost da će se rezistencija proširiti i na druge antibiotike. U praksi se zdravstveni radnici sve češće susreću sa bakterijama rezistentnim na više antibiotika istovremeno (multi-drug resistance, MDR). Takođe, uočene su i panrezistentne bakterije, otporne na sve postojeće antibiotike, što za posledicu ima da se infekcije koju uzrokuju takve bakterije ne mogu izlečiti. Nema sumnje da je neracionalna primena antibiotika kod dece glavni uzrok pojave multirezitsentnih sojeva bakterija.

Ne može se samo neodgovarajuća upotreba antibiotika u humanoj medicini okriviti za razvoj rezistencije. Naime, poznato je da se antibiotici često koriste kod životinja, za promociju rasta i prevenciju infekcija. Smatra se da antibiotici poboljšavaju opšte stanje životinja i povećavaju prinos proizvoda visokog kvaliteta. Jasno je da konzumiranjem animalne hrane, pre svega mesa, ljudi unose antibiotike u svoj organizam. Tako je zabeležen i prvi prenos rezistentnih sojeva bakterija sa životinja na čoveka pre više od 35 godina. Dodatno, veći deo antibiotika primenjen životinjama, preko urina i fecesa dospeva u životnu sredinu, i zagađuje vodu i zemljište, a tako i namirnice biljnog porekla. Takođe, ne treba zaboraviti primenu antibiotika u poljoprivredi, gde se tetraciklini i streptomicin primenjuju kao pesticidi, u pojedinim delovima sveta.

BUDIMO ODGOVORNI

mr ph Aleksandra Branković