Menopauza je prirodni biološki proces u životu žene koji označava kraj reproduktivne faze. To je razdoblje kada žena prestaje imati mesečna krvarenja i više ne može zatrudneti. Menopauza se događa kada jajnici postupno prestaju proizvoditi jajašca i smanjuje se proizvodnja hormona estrogena i progesterona. Prosečna vreme u kojoj žene ulaze u menopauzu je između 45. i 55. godine, pri čemu se najčešće događa oko 51. godine života. Međutim, vreme u kojoj se menopauza događa može varirati od žene do žene. Pre nego što dođe do menopauze, žene obično prolaze kroz razdoblje koje se naziva perimenopauza, koje može trajati nekoliko godina. U perimenopauzi dolazi do promena u menstrualnom ciklusu, smanjenja plodnosti i različitih simptoma kao što su noćno znojenje, promene raspoloženja, suvoća vagine i poteškoće sa spavanjem. Nakon što žena prođe godinu dana bez menstruacije, smatra se da je ušla u menopauzu. Nakon menopauze, žena više nema menstrualne cikluse i hormonske promene mogu dovesti do različitih simptoma i zdravstvenih pitanja. Ovi simptomi variraju od žene do žene i mogu uključivati  promene raspoloženja, smanjenje gustine kostiju i povećan rizik od osteoporoze.

Koji su uticaji i simptomi menopauze?

 Menopauza ima različite uticaje na telo i zdravlje žene. Neki od glavnih uticaja menopauze uključuju:

  • Promene u telesnom sastavu: Tokom menopauze, žene često primećuju promene u telesnom sastavu, uključujući povećanje telesne masti, posebno u predelu trbuha, i gubitak mišićne mase. To može dovesti do promene u telesnoj težini i obliku tela.
  • Osteoporoza: Opadanje razine estrogena tekom menopauze može dovesti do smanjenja gustine kostiju i povećanog rizika od osteoporoze. Osteoporoza je stanje u kojem su kosti slabe i podložne prelomima.
  • Rizik od srčanih bolesti: Nakon menopauze, žene imaju povećan rizik od srčanih bolesti. Opadanje razine estrogena može uticati na kardiovaskularni sistem i povećati rizik od razvoja srčanih problema kao što su bolesti srca i moždani udar.
  • Promene raspoloženja i emocionalni uticaji: Hormonske promene tokom menopauze mogu uticati na raspoloženje i emocionalno blagostanje žene. Depresija, anksioznost, promene raspoloženja i umor su neki od simptoma koji se mogu javiti.
  • Suvoća vagine i seksualni uticaji: Smanjenje proizvodnje estrogena može dovesti do suvoće vagine i smanjenja seksualnog uzbuđenja. To može uzrokovati nelagodu tokom seksualnih odnosa i smanjeni interes za seksualnu aktivnost.
  • Povećan rizik od urinarnih infekcija: Smanjenje razine estrogena takođe može uticati na zdravlje mokraćnog sistema i povećati rizik od urinarnih infekcija.

Važno je napomenuti da se ovi uticaji menopauze mogu razlikovati od žene do žene. Neki mogu imati blaže simptome, dok drugi mogu imati izraženije i teže simptome. Uz podršku i pravilnu brigu, većina žena može uspešno upravljati ovim promenama i simptomima menopauze. Ako se simptomi menopauze značajno ometaju svakodnevni život, važno je razgovarati s lekarom koji može pružiti dalje savete, preporuke i potrebnu terapiju.

Simptomi menopauze mogu se razlikovati od žene do žene, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

  1. Valungi (vrući talasi): Iznenadni osećaj vrućine koji se obično javlja u gornjem delu tela i može biti praćen crvenilom kože i pojačanim znojenjem.
  2. Noćno znojenje: Intenzivno znojenje tokom noći koje može uzrokovati nesanicu i poremetiti kvalitetan san.
  3. Promene raspoloženja: Osilacije raspoloženja, uključujući promene u teskobi, razdražljivosti, depresiji i emocionalnoj osetljivosti.
  4. Nesanica: Poteškoće sa spavanjem, uključujući probleme s uspavljivanjem, čestim buđenjem tokom noći i nedostatak kvalitetnog sna.
  5. Suvoća vagine: Smanjena proizvodnja estrogena može uzrokovati suvoću i nelagodu u vaginalnom području tokom seksualnih odnosa.
  6. Promene u menstrualnom ciklusu: Nepravilnosti u menstrualnom ciklusu, uključujući produžene ili skraćene intervale između menstruacija, obilnija ili manje obilna krvarenja.
  7. Promene u telesnoj težini: Sklonost povećanju telesne masti, posebno u području stomaka, onda gubitak mišićne mase.
  8. Suva koža: Smanjena proizvodnja estrogena može uzrokovati suvoću kože i gubitak njene elastičnosti.
  9. Umor i smanjenje energije: Osećaj umora, nedostatak energije i opšta iscrpljenost.
  10. Problemi s koncentracijom i pamćenjem: Poteškoće s koncentracijom, zaboravnost i smanjena kognitivna funkcija.

Važno je napomenuti da ne sve žene doživljavaju iste simptome i da intenzitet i trajanje simptoma mogu varirati. Ako se simptomi menopauze značajno ometaju svakodnevnim aktivnostima i kvalitetom života, preporučuje se konsultacija s lekarom.

Koje savete farmaceuti mogu datu ženama u menopauzi

Evo nekih opštih saveta koje bi farmaceuti mogli reći ženama u menopauzi:

  1. Informišite se o menopauzi: Edukacija o menopauzi može vam pomoći da razumete promene koje se događaju u vašem telu i pripremite se za njih. Pročitajte pouzdane izvore informacija, razgovarajte s medicinskim stručnjacima i pridružite se grupama podrške.
  2. Održavajte zdravu ishranu: Hranite se uravnoteženo i uključite različite namirnice u svoju ishranu. Povećajte unos hrane bogate kalcijumom za održavanje zdravlja kostiju. Takođe, obratite pažnju na unos vitamina D, koji pomaže u apsorpciji kalcijuma.
  3. Redovito vežbajte: Fizička aktivnost može pomoći u održavanju zdravlja kostiju, poboljšanju raspoloženja i smanjenju rizika od srčanih bolesti. Razgovarajte s lekarom ili fizioterapeutom o prikladnim vežbama za vašu dobu i zdravstveno stanje.
  4. Upravljajte simptomima: Ako se simptomi menopauze ometaju vaš svakodnevni život, razgovarajte s lekarom o mogućnostima lečenja. Postoje različite terapije koje mogu ublažiti simptome kao što su valunzi, suvoća vagine i nesanica. Lekar će vam moći preporučiti najbolju opciju za vas.
  5. Održavajte zdravu telesnu težinu: Zdrava telesna težina može imati pozitivan uticaj na simptome menopauze, zdravlje srca i opšte blagostanje. Pokušajte održavati uravnoteženu ishranu i redovitu telesnu aktivnost kako biste održali zdravu telesnu težinu.
  6. Razgovarajte o hormonskoj terapiji: Hormonska terapija (HT) može biti opcija za ublažavanje simptoma menopauze, posebno valunga. Međutim, odluka o HT-u treba biti individualna i temeljena na vašim osobnim zdravstvenim faktorima. Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućim prednostima i rizicima HT-a.
  7. Obratite pažnju na zdravlje srca: Menopauza može povećati rizik od srčanih bolesti, stoga je važno obratiti pažnju na zdravlje srca. To možete postići redovitim pregledima kod lekara, održavanjem zdrave prehrane i načina života te kontrolisanjem faktora rizika kao što su visoki krvni pritisak, povišeni holesterol i šećerna bolest.

Najčešći mitovi o menopauzi

Menopauza je tema koja često izaziva mnoge mitove i dezinformacije. Evo nekoliko uobičajenih mitova o menopauzi:

  1. Menopauza se javlja odjednom: Mit je da menopauza nastupa naglo i odjednom. U stvarnosti, menopauza je proces koji se odvija postupno tokom nekoliko godina. Pre same menopauze, žene prolaze kroz razdoblje perimenopauze, tokom kojeg se događaju promene u menstrualnom ciklusu i pojavljuju se drugi simptomi.
  2. Menopauza se događa samo u srednjim godinama: Mit je da menopauza zahvata samo žene u srednjim godinama. Iako je prosečna doba menopauze između 45. i 55. godine, pojedinačne žene mogu ući u menopauzu i pre ili posle tog razdoblja. Menopauza se događa individualno i može se javiti u različitim dobima.
  3. Menopauza je bolest: Menopauza nije bolest, već prirodni fiziološki proces u životu žene. To označava kraj reproduktivne faze i prolazak u novu fazu života.Menopauza može doneti određene simptome i zdravstvene promene koje mogu zahtevati podršku i lečenje.
  4. Hormonalna terapija (HT) je jedino rešenje: Mit je da je HT jedino rešenje za simptome menopauze. Iako HT može biti korisna za neke žene, postoje i druge alternative i pristupi za upravljanje simptomima menopauze. To može uključivati promene u načinu života, kao što su ishrana, telesna aktivnost, dodaci prehrani, biljni pripravci ili druge terapije koje su prikladne za pojedinačne potrebe i uvete.

Aleksandra Stojanović