Jod

Jod je element u tragovima koji je prirodno prisutan u nekim namirnicama, dodat drugima i dostupan kao dodatak ishrani. Ovaj mikroelement je je esencijalna komponenta tiroidnih hormona, tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Tiroidni hormoni regulišu mnoge važne biohemijske reakcije, uključujući sintezu proteina i enzimske aktivnosti. Oni su takodje potrebni za pravilan razvoj skeleta i nervnog sistema kod fetusa i novorodjenčadi. Jod može imati i druge fiziološke funkcije u organizmu, na primer ulogu u imunom odgovoru i može da ima koristan efekat na mamarne displazije i fibrocističnu bolest dojki. 

Jod u hrani i jodirana so prisutni su u nekoliko hemijskih oblika uključujući natrijumove i kalijumove soli, neorganski jod, jodat i jodid. Retko se javlja kao element, češće kao so, iz tog razloga naziva se jodid, a ne jod.

Izvori joda

Jod se prirodno nalazi u nekim namirnicama, takodje se koristi kao dodatak soli koja je označena kao ,,jodirana”.  Mogu se dobiti preporučene količine joda jedući raznovrsnu hranu, uključujući sledeće: 

• ribe (poput bakalara i tune), alge, škampi i druga morska hrana koja je bogata jodom;
• mečni proizvodi (kao što su mleko, jogurt i sir) i proizvodi od žitarica (hleb, žitarice);
• voće i povrće.

Mnogi multivitaminski/mineralni suplementi sadrže jod u obliku kaijum-jodida i natrijum-jodida. Mala studija je pokazala da se kalijum-jodid skoro potpuno (96,4%) resorbuje kod ljudi.

Uloga joda u metaboličkim procesima

Trenutno, jedina poznata fiziološka uloga joda u ljudskom telu je u sintezi tiroidnih hormona štitne žlezde. Jod iz hrane se resorbuje preko gastrointestinalnog trakta. Iz hrane se jod konvertuje u jodidni jon pre resorpcije, njegova bioraspoloživost je 100%, resorbuje se potpuno iz hrane i vode. To, medjutim ne važi za jod koji se daje u terapijske svrhe kada nema dovoljno hormona.

Štitna žlezda koristi jod za sintezu tiroidnih hormona, a bubrezi ekskretuju višak joda urinom. Izlučivanje joda urinom je dobra mera unosa joda. Sva biološka dejstava jodida se pripisuju tiroidnim hormonima. Glavni tiroidni hormon sekretovan od strane štitne žlezde je tiroksin (T4). T4 iz cirkulacije se preuzima od strane ćelija i dejonizuje pod dejstvom enzima 5'-monodejodinaze u citoplazmi, i pretvara u trijodtironin (T3), aktivan oblik. T3 prelazi u jedro i vezuje se za nuklearni receptor. Sva biološka dejstva T3 su posredovana kroz vezivanje za nuklearni receptor koji kontroliše transkripciju odredjenog gena i sintezu specifičnog proteina. 

Fiziološka dejsta tiroidnih hormona mogu biti kategorizovana kao rast i razvoj i kontrola metaboličkih procesa u organizmu. Tiroidni hormoni imaju važnu ulogu u rastu i razvoju mozga i centralnog nervnog sistema kod ljudi od 15. nedelje trudnoće do 3 godine starosti. Druga fiziološka uloga tiroidnih hormona je da kontrolišu nekoliko metaboličkih procesa u organizmu. Ovo uključuje metabolizam ugljenih hidrata, masti, proteina, vitamina i minerala. Na primer, povećavaju proizvodnju energije, povećavaju lipolizu, i regulišu proces glukoneogeneze i glikolize.

Koji su efekti joda na zdravlje?

Razvoj fetusa i novorođenčadi

Žene koje su trudne i doje treba da uzimaju dovoljne količine joda da njihove bebe rastu i razvijaju se pravilno. Tokom trudnoće kada je razvoj tiroidne žlezde fetusa nepotpun, fetus u potpunosti zavisi od majčinog T4 i unosa joda kod majke. Proizvodnja T4 se poveća za 50% u toku trudnoće, zahtevajući istovremeno povećano unošenje joda kod majke. Istraživanja pokazuju da su bebe osetljivije na efekte nedostatka joda nego druge starosne grupe, kao što je pokazano promenama u nivo njihovog TSH i T4 na čak i blagi nedostatak joda. Da bi se nadomestile povećane potrebe za jodom tokom trudnoće i dojenja, preporuke su 220 μg/dan za trudnice, i 290 μg/dan za dojilje. Slično SZO preporučuje 250 μg/dan tokom trudnoće i dojenja. U SAD-u i Kanadi preporučuje se prenatalno uzimanje vitaminsko-mineralnih suplemenata sa sadržajem joda od 150 μg/dan.

Kognitivne funkcije u detinjstvu

Težak nedostatak joda u detinjstvu ima štetne efekte na razvoj mozga i nervnog sistema. Efekti blagog nedostatka joda su teško merljivi, ali mogu izazvati specifične probleme sa neurološkim razvojem. Davanje suplemenata joda deci sa blagim nedostatkom joda poboljšava sposobnost rezonovanja i ukupne kognitivne funkcije.

Fibrocistična bolest dojki

Iako nije štetna, fibrocistična bolest dojki izaziva grudvaste, bolne dojke. To uglavnom pogadja žene u reproduktivnom dobu, mada se može javiti i tokom menopauze, posebno kod žena koje uzimaju estrogen. Vrlo visoke doze jodnih suplemenata mogu smanjiti bol i druge simptome fibrocistične bolesti dojki.

Radijacijom indukovan tiroidni kancer

Nuklearne nesreće mogu osloboditi radioaktivni jod u okolinu što povećava rizik od raka štitne žlezde kod ljudi koji su bili izloženi radioaktivnom jodu, posebno kod dece. Ljudi sa deficitom joda su posebno rizični za nastanak raka štitne žlezde.

Potrebe za jodom

Potrebe za jodom kod dece

Dnevne potrebe za jodom prema telesnoj masi se progresivno smanjuju sa godinama. Uzimanje joda od 60 μg/dan je ekvivalentno sa 3μg/kg/dan u proseku kod desetogodišnjeg deteta (približne telesne mase od 20 kg). Unošenje 60-100 μg/dan za decu 1-10 godina se čini prikladnim.

Potrebe za jodom kod odraslih

Jod od 150 μg/dan za adolescente i odrasle je opravdan činjenicom da odgovara dnevnoj urinarnoj ekskreciji joda i sadržaju u hrani u neendemskim područjima (područjima gde je unos joda adekvatan). Takodje pruža unošenje joda neophodno za održavanje nivoa plazma jodida iznad kritičnog limita od 0,10 μg/dl, koji je prosečni nivo koji može biti povezan sa početkom strume.

Potrebe za jodom u trudnoći

Zahtevi za jodom u toku trudnoće su povećani da bi se zadovoljile potrebe ploda i nadoknadio povećani gubitak joda urinom kao rezultat povećanog renalnog klirensa tokom trudnoće. Ovi zahtevi su izvedeni iz istraživanja štitne žlezde tokom trudnoće i kod novorodjenčeta pod uslovima umerenog nedostatka joda. Na primer u Belgiji gde se procenjuje da unos joda  bude 50-70 μg/dan tiroidna funkcija tokom trudnoće se karakteriše progresivnim smanjenjem serumskih koncentracija tiroidnih hormona i povećanjem serumskog TSH i tireoglobulina. Tiroidni volumen raste progresivno i iznad gornjih granica je kod oko 10% žena do kraja trudnoće. TSH i tireoglobulin su još viši kod novorodenčadi nego kod majki. Ove abnormalnosti se mogu prevenirati ako majka dobija suplementaciju jodom od 161 μg/dan za vreme trudnoće. T4 sa jodom je verovatno davan trudnicama da se brzo koriguje subklinički hipotiroidizam koji se ne bi desio ako se jod primenjuje sam. Ovi podaci ukazuju na to da potreban unos joda da spreči pojavu subkliničke hipotireoze majke i ploda u toku trudnoće i da na taj način spreči mogući rizik moždanog fetusa (unos 200 μg/dan).

Prosečne dnevne preporučene količine joda

Nedostatak joda

Nedostatak joda ima višestruke negativne efekte na rast i razvoj. Tokom trudnoće i ranog detinjstva nedostatak joda može izazvati nepopravljive posledice. Pod normalnim uslovima telo čvrsto kontroliše koncentracije hormona štitne žlezde preko tireostimulišućeg hormona (TSH). Sekrecija TSH se povećava kada unos joda padne ispod 100 μg/dan. TSH povećava preuzimanje joda iz krvi od strane tiroidne žlezde i produkciju tiroidnih hormona. Medjutim, veoma niske količine joda koji se unosi hranom mogu da dovedu do smanjene produkcije tiroidnih hormona čak  i u prisustvu povišenih nivoa TSH. Ako unos joda kod osobe padne ispod 10-20 μg/dan javlja se hipotiroidizam, stanje koje je često praćeno strumom. Struma (gušavost) je obično najraniji klinički znak nedostatka joda. Kod trudnica nedostatak joda ovih razmera može dovesti do velikih neurorazvojnih deficita i zastoja rasta fetusa, kao i pobačaja i mrtvorodjenosti. Hronično, težak nedostatak joda u materici uzrokuje kretenizam, stanje koje se karakteriše mentalnom retardacijom, motornim spascititetom, usporenim rastom, odloženim seksualnim sazrevanjem i drugim fizičkim i neorološkim abnormalnostima. Kod odojčadi i dece blaži nedostatk joda može izazvati neurorazvojne deficite kao što je nešto niži stepen inteligencije od prosečnog. Kod odraslih blagi do umereni deficit joda može izazvati strumu, kao i narušenu mentalnu funkciju, smanjenu radnu produktivnost, sekundarni hipotiroidizam. Hronični nedostatak joda može biti povezan sa povećanim rizikom od folikularnog oblika raka štitne žlezde.

Da li jod može biti štetan?

Može, ukoliko se unese previše. Uzimanje visokih količina joda može izazvati neke od istih simptoma kao i defict joda, uključujući strumu. Velike doze joda mogu izazvati zapaljenje štitne žlezde i kancer štitne žlezde. Uzimanje npr. nekoliko grama joda može izazvati zapaljenje usta, grla i želuca, groznicu, bol u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju, slab puls, čak i komu.

mr ph Ana Đorđević