Šta je HPV?

HPV (humani papilomavirusi) su DNK virusi koji inficiraju epitelne ćelije kože i sluzokože ljudi.  

Sastoje se iz dva strukturna proteina, L1 i L2. L1 formira pentamere koji se zatim sklapaju u virusnu česticu u kojoj se nalazi DNK molekul.

Iskljucivo su humani patogeni i postoji preko 200 različitih tipova ovih virusa.

HPV je jako rasprostranjen virus u ljudskoj populaciji. Procenjuje se da tokom života čak 8 od 10 osoba barem jednom dobije HPV infekciju, pri čemu je najveća učestalost ove infekcije kod mlađih osoba u ranim dvadesetim godinama.

 Većina infekcija izazvana ovim virusom je benigna i spontano prolazi, ali pojedini tipovi ovih virusa imaju tendenciju da izazovu perzistentne infekcije koje mogu da dovedu do maligne transformacije epitelnih ćelija i razvoja karcinoma. To se pre svega odnosi na karcinom grlića materice, ali su ovi virusi povezani i sa drugim malignim tumorima koji se javljaju u anogenitalnoj regiji (karcinomi vagine, vulve, penisa i anusa) i orofaringealnoj regiji.

Prenošenje HPV infekcije

HPV virusi se prenose najčešće polnim kontaktom a ređe direktnim kontaktom (koža na kožu).

Vidljiva manifestacija infekcije su kondilomi (genitalne bradavice) i oni nastaju zbog infekcije niskorizicnim tipovima HPV-a. Jako su zarazni tako da 
oko dve trećine osoba koje su u polnom kontaktu sa osobama sa kondilomima takođe mogu dobiti kondilome u roku od nekoliko meseci od kontakta.

Treba znati da osobe koje su zaražene (bez simptoma) mogu širiti infekciju na svoje partnere.

Vrlo je bitno da kod genitalnih infekcija nekim drugim tipovima HPV (obično iz grupe visokorizičnih tipova) ne postoji spoljna manifestacija infekcije, ali u samom epitelu genitalnih organa mogu nastati promene koje spadaju u prekancerozne, a koje nakon određenog vremena, ukoliko se ne otkriju i ne leče, mogu preći u karcinom.

Infektivnost

HPV je visoko infektivan virus. Ima period inkubacije od 3 nedelje do 8 meseci. Spontano povlačenje promena je moguće kod 10-30% inficiranih.

Moguće je da ostane doživotna, nevidljiva-klinički infekcija. Moguće je i njeno ponovno pojavljanje, najčešće kao posledica reaktivacija već postojeće subkliničke infekcije.

 Najčešći faktori rizika

  • Nezaštićen polni odnos
  • Česta promena seksualnih partnera
  • Rano započinjanje polnih odnosa
  • Slab imuni sistem

HPV virus – simptomi

Ovaj virus se najčešće neće ispoljiti ni na koji način, tačnije može biti asimptomatska bolest. U slučaju da osoba ima HPV virus a nema nikakve simptome verovatno je u pitanju jak imuni sistem(organizam se sam bori protiv virusa ne ispoljavajući simptome). Delovanjem imunog sistema virus može i nestati.

Medjutim, postoji i veliki broj slučajeva gde se simptomi HPV-a ispoljavaju a najčešće je to u vidu genitalnih bradavica..

HPV infekcije se dele u tri grupe: 

  • HPV infekcija sa niskim rizikom – oznake: 6, 11, 40, 43, 44, 54, 70
  • HPV infekcija sa srednjim rizikom – oznake: 31, 33, 35, 39, 51, 52
  • HPV infekcija sa visokim rizikom – oznake: 16, 18, 45, 56, 58, 59, 68, 73, 82


Bezopasni oblici HPV virusa, koji se smatraju niskorizičnim, su oni koji mogu nestati sami od sebe i koji ne mogu ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje osobe. Ti oblici se najčešće ispoljavaju u vidu genitalnih bradavica.

Ozbiljni slučajevi HPV virusa, koji se vode kao visokorizični, su oni slučajevi kod kojih postoji povećan rizik od nastanka malignih oboljenja. Najčešće ovi oblici HPV virusa mogu napredovati do raka grlića materice. Važno je napomenuti da tip HPV virusa koji može dovesti do raka grlića materice ne izaziva pojavu bradavica na genitalijama. 

HPV tipizacija 

HPV tipizacija je test koji se koristi za identifikaciju vrste HPV virusa koji je uzročnik infekcije.

 HPV tipizacija se obično obavlja uzorkovanjem tkiva ili brisa sa genitalnog područja. Rezultati HPV tipizacije se mogu dobiti u nekoliko dana. 

Da li se HPV infekcija leči?

Ne postoji “lek” za HPV.

Može se raditi na:

  • prevenciji infekcije (vakcina),
  • jačanju imuniteta,
  • a od velikog značaja su redovni ginekološki pregledi (preporuka za početak PAPA testiranja su 21 godina života, ili 3 godine od započinjanja polnih odnosa).

Žene treba barem jedanput godišnje da urade kolposkopski i Papa preged.

Takođe, preporučuje se makar jedanput godišnje pregled muškaraca kod dermatovenerologa ili urologa.

Konkretan tretman u vidu određenih intervencija se uglavnom primenjuje kod postojanja promena na koži i/ili sluzokoži koje izaziva HPV infekcija (kondilomi, ili prekancerozne promene na grliću).

HPV vakcina - efikasnost i bezbednost

Hpv vakcine su relativno nove vakcine ali postoji veliki broj radova koji potvrdjuje njihovu bezbednost.

Što se tiče efikasnosti, sve do sada urađene studije koje uključuju i one sprovedene u cilju odobravanja ovih vakcina za upotrebu, ukazuju na to da je njihova efikasnost u prevenciji karcinoma cerviksa (ali i vulve i vagine) veoma visoka i kreće se u većini slučajeva između 90% i 100%.

Indikacije za HPV vakcinu

  • Sprečavanje razvoja premalignih lezija i karcinoma grlića materice, vulve, vagine, anusa, orofarinksa uzrokovanih HPV tipovima koje vakcina sadrži;
  • Sprečavanje razvoja genitalnih bradavica.

Vazno je naglasiti da nemaju terapijsko dejstvo kod osoba koje već imaju trajnu infekciju ili bolest.

Kome se preporučuje HPV vakcina?

Vakcina se preporučuje adolescentima i odraslim osobama oba pola pocev od 9 godine.

U uzrastu od 9 do 14 godina vakcina se sprovodi u dve doze jer se u tom uzrastu postiže najbolji imunski odgovor (druga doza se prima u periodu izmedju 6 i 12 meseci nakon prve)

U uzrastu starijem od 15 godina, kao i kod imunokompromitovanih osoba vakcina se daje u 3 doze(0-2-6 meseci).

Vakcinacijom dece uzrasta do 14 godina postiže se najbolji imunski odgovor.

Kontraindikacije

  • HPV vakcinu ne treba da prime osobe koje su u prošlosti imale tešku alergijsku reakciju (tipa anafilakse) na neku od komponenti HPV vakcine (npr. polisorbat 80) ili na prethodnu dozu HPV vakcine.
  • Ukoliko je osoba u prošlosti imala bilo kakvu tešku alergijsku reakciju, o tome treba da obavesti zdravstvenog radnika koji može dati savet da li je prethodna alergija bitna za primenu HPV vakcine.
  • Vakcina je kontraindikovana kod osoba sa istorijom alergija na kvasnice( zato sto je vakcina dobijena rekombinantnom tehnologijom primenom ćelija kvasnice Saccharomyces cerevisiae).
  • HPV vakcinu ne treba da prime ni trudnice, jer još uvek nema dovoljno podataka iz kliničkih studija kako bi se vakcina preporučila u trudnoći.

 Neželjena dejstva

Neželjene reakcije su retke i to su obično bile reakcije na mestu primene injekcije-bol, crvenilo, otok i glavobolja. Sinkopa(kratkotrajni gubitak svesti) takodje može da se javi ali je on psihogenog porekla-nastaje zbog straha od igle.

 

                                                                                        Mr ph Miljana Mitić