(SVETSKI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA)


Od 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija obeležava 28. jula, dan borbe protiv hepatitisa. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga, koji je otkrio virus hepatitisa B.




Ove godine je pokrenut globalni projekat pod nazivom ’’Za svet bez hepatitisa’’. Svetski dan hepatitisa mora da prenese poruke o važnosti prevencije, testiranja, ranog otkrivanja i lečenja virusnih hepatitisa, sa ciljem da se do 2030. godine eliminišu ovi virusi, koji su sedmi  uzrok smrtnosti u svetu.

Bez pronalaženja nedijagnostikovanih slučajeva hepatitisa i njihovog povezivanja sa zdravstvenom službom, njihovim lečenjem koje ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti, milioni ljudi će i dalje da trpe zdravstvene tegobe, a njihovi životi mogu da budu izgubljeni. Bitno je da se podigne svest o važnosti sopstvenog hepatitis statusa i prošire informacije o mogućnostima i značaju lečenja.

Hepatitis podrazumeva upalne i nekrotične promene ćelija jetrenog tkiva koje rezultiraju smanjenom funkcijom jetre. Ovakve promene može da izazove  veliki broj hepatotropnih virusa, a označeni su slovima od A do G. Postoje dve grupe: virusi koji izazivaju akutni hepatitis (virus hepatitisa A i E) i virusi koji izazivaju i akutni i hronični hepatitis (virus hepatitisa B i C). Permanentna infekcija ovim virusima dovodi do insuficijencije jetre i predstavlja značajan rizik za nastanak hepatocelularnog karcinoma. Hronični virusni hepatitis se definiše kao zapaljenje jetre koje traje duže od šest meseci, a uzrokovano je nekim od primarno hepatotropnih virusa.

Osim ovih virusa akutni hepatitis mogu da prouzrokuju i drugi virusi (Epsten-Barr, Citomegalovirus, Herpes simplex virus, Varicella-zoster virus)

U Srbiji od hepatitisa boluje 450 hiljada ljudi. Oko 200 hiljada ljudi ima hroničnu hepatitis B virusnu infekciju, a oko 80 hiljada hroničnu hepatitis C virusnu infekciju. Samo 25% inficiranih zna da ima hronično zapaljenje jetre.

Virus hepatitisa A , u narodu poznat kao zarazna žutica, nalazi se u stolici obolele osobe pa je put prenosa preko prljavih ruku, vodom i hranom. Uzrokuje akutnu vrstu hepatitisa, uz B i C je najrasprostareniji ali najmanje opasan i ne prelazi u hronični oblik.




Simptomi hepatitisa A su obično blagi, posebno kod dece. Obično se pojavljuju dve do četiri nedelje nakon kontakta sa virusom. Počinju simptomima slabosti, malaksalosti, vrtoglavicom, a u daljem toku bolesti osećajem težine i bola u želucu i ispod desnog rebarnog luka, mučninom i povračanjem. Pojavljuje se i tamna boja urina, beličasta stolica, žućkasta boja beonjača i kože, ponekad povišena telesna temperatura. Oporavak je nakon 12 nedelja.

  1. Za hepatitis A najvažnija mera prevencije je higijena.

      

    Virus hepatitisa B je veoma raširen u celom svetu, a prenosi se putem krvi, krvnih produkata, seksualnim putem i putem sa majke na dete. Simptomi hepatitisa B se pojavljuju obično nakon 45 do 180 dana od početne infekcije. Mnogi bolesnici ne osećaju simptome, ili su simptomi blagi i slični gripu. Oko 10% do 20% bolesnika ima povišenu temperaturu, osip, česte mučnine, gubitak apetita, žutu prebojenost kože, tup bol u trbuhu ili bolove u zglobovima.





    Virus Hepatitisa C se prenosi uglavnom putem krvi.  Njegovo pojavljivanje u krvi je 4-6 nedelja od trenutka rizičnog kontakta. Infekcija izazvana virusom hepatitisa C može dugo vremena, čak 20-30 godina, da protekne bez specifičnih simptoma i znakova bolesti i da je pacijenti otkriju tek u poodmakloj fazi. Najčešće se hronična infekcija otkriva sasvim slučajno, prilikom sistematskih pregleda krvi, dobrovoljnog davanja krvi ili tek kod pojave komplikacije ciroze jetre. 





    U asimptomatskom periodu hepatitis C verovatno aktivira ćelije imunološkog sistema koje izazivaju upalu i oštećenje jetre. Kod manjeg broja obolelih tok bolest prelazi u hronični koji može da dovede do ciroze kada se javljaju simptomi: otok trbuha, oticanje nogu, umor, žutica, bol pod desnim rebarnim lukom, spontane modrice po koži, pojava paukoliko proširenih krvnih sudova, poremećaj ritma sna, zbunjenost…). Hronični tok virusnog hepatitisa C može da dovede i do karcinoma jetre i najčešći je razlog za transplantaciju jetre. Više od 60% slučajeva primarnog karcinoma jetre je posledica kasne dijagnostike i lečenja infekcija uzrokovanih virusnim hepatitisima .


    Infekcija virusa hepatitisa C zahvata i imunološki sistem čoveka, bubrege, pljuvačne žlezde, štitastu žlezdu, polne žlezde, zglobove, a ne samo jetru. Na dijagnostiku treba pomisliti i kad se pojave znaci oštećenja zahvaćenog organa (poremećaj rada štitaste žlezde, šećerna bolest,pad trombocita, glomerulonefritis, bolesti zglobova koji liče na reumatoidni artitis).

        

    Virus Hepatitisa D može da se razmnožava samo kad se pričvrsti na virus hepatitisa B, tako da hepatitis D ne može da postoji ako nije prisutan virus hepatitisa B.



    Mere prevencije:

    1. Potrebno je da redovno proveravate laboratorijske vrednosti transaminaza, bilirubina, gama glutamin transferaraze i po potrebi konsultujete lekara oko zdravstvenog statusa  jetre.
    2. Ako postoji bilo kakva sumnja na infektivni hepatitis, uradite analize na virus hepatitisa.
    3. Ako spadate u rizične grupe za hepatitis B vakcinišite se. Za hepatitis C ne postoji vakcina.
    4. Neophodna je apstinencija od alkohola i droge.
    5. Regulišite, ako postoje, metaboličke bolesti (dijabetes, insulinska rezistencija, gojaznost, masna jetra).
    6. Preduzmite lične mere zaštite od infekcije. Koristite samo svoj pribor za higijenu i prvilno sprovodite higijenu ruku.
    7. Kad su vam potrebne medicinske i kozmetičke usluge birajte proverene i pouzdane ustanove.
    8. Seksualni odnosi sa zaraženom osobom trebaju da budu zaštićeni.
    9. Zdravo se hranite. Češći lagani obroci(tri glavna obroka i dve užine). Koristite sveže pripremljenu hranu, manje masnu, od dozvoljenog mesa i sa dosta svežeg  povrća i voća.
    10. Pijte dovoljno vode i ne kozumirajte alkoholna, energetska i gazirana pića.
    11. Budite fizički aktivni  koliko vam to zdravstveno stanje dozvoljava.
    12. Nemojte da uzimate bez saveta lekara ili farmaceuta dijetetske suplemente za poboljšanje zdravlja jetre.


    Infekcija virusom hepatitisa otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi.


    Ispitivanja za hepatitis A. Laboratorijska analiza IgM I IgG antitela. Antitela koja se javljaju na početku, za borbu protiv bolesti, su IgM antitela. Mogu se otkriti odmah nakon što se pojave simptomi. IgM antitela nestaju tokom oporavka, ali se IgG antitela zadržavaju i  ukazuju na prethodnu infekciju.

    Ispitivanja za hepatitis B. Test za hepatitis B identifikuje antigen, HBsAg, koji se nalazi u krvi u ranim fazama, a nestaje u roku od četiri meseca osim ako bolesnik ne postane dugotrajni nosilac. Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficirane osobe je zarazna više nedelja pre pojave simtoma bolesti. Antitela na antigen se pojavljuju tokom oporavka i tada se mogu otkriti, čak i ako sam antigen nije ranije pronađen.

    Ispitivanje za hepatitis C. Postoji nekoliko testova, kao npr ELISA, za otkrivanje antitela na virus hepatitisa C. Antitelo za hepatitis C ne mora da se pojavi čak tri do šest meseci nakon početka bolesti, tako da nepostojanje antitela ne isključuje zarazu. Ako postoji opravdana sumnja na infekciju radi se drugo ispitivanje, lančana reakcija polimeraze(PCR). Pomoću PCR-a može se otkriti genetski materijal virusa.

    Ispitivanja za hronični hepatitis - uključuju određivanja vrednosti aminotransferaza, bilirubina i otkrivanje poteškoća zgrušavanja krvi. Takođe se sprovode imunološka ispitivanja za otkrivanje antitela na virus hepatitisa. Ako bolesnik oseća simptome hroničnog aktivnog hepatitisa šest meseci ili duže, a virus se ne može otkriti, tada se obično sumnja na autoimuni hepatitis. Može se uraditi i biopsija jetre kod akutnog virusnog hepatitisa otkrivenog u kasnoj fazi ili kod ozbiljnih slučajeva hroničnog hepatitisa. Neki stručnjaci sada preporučuju biopsiju za sve bolesnike s hroničnim hepatitisom C, zbog opasnosti od oštećenja jetre i mogućeg razvoja ciroze čak i kod pacijenata bez simptoma. To pomaže da se odredi način lečenja, stupanj oštećenja i dugoročna prognoza.

    Rano otkrivanje hroničnog virusnog hepatitisa, postavljanje dijagnoze uz pravovremeno i adekvantno lečenje, daje realnu nadu za lečenje, odnosno izlečenje. Ciljevi moderne terapije (imunomodulatorne/antivirusne) su mnogostruki: eliminacija virusa, prevencija ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma, redukcija ekstrahepatičkih manifestacija, poboljšanje kvaliteta života i prevencija kontaminacije drugih osoba.

    Konzumacija alkohola i upotreba psihoaktivnih supstanci mora biti prekinuta, a metaboličke bolesti (dijabetes, gojaznost, steatoza - masna jetra, steatohepatitis) moraju biti regulisane. Mada i kad bolesnici nemaju simptome bolesti, oni mogu biti anksiozni, sa  psihičkim, socijalnim i fizičkim problemima.  Savetovanje ovih bolesnika mora da uključi i preporuke za ishranu, promene stila života i stepena fizičke aktivnosti.

    Akutno i hronično oštećenje jetre mogu uzrokovati i drugi agensi, kao što su lekovi, čajevi, toksini, energetska pića, alkohol, metabolički poremećaji ili autoimuni procesi.

     

    Veoma je važna uloga magistra farmacije da kontinuirano prati pacijente sa sumnjom na hepatitis, pacijente sa poremećajem funkcije jetre, pravilno ih usmeri u zdravstvene ustanove i  pruži adekvantna objašnjenja u okviru farmaceutske zdravstvene zaštite.


    Mr ph Radica Stanojević