Folna kiselina

Folna kiselina je supstanca prirodnog porekla važna za normalno funkcionisanje mozga, za mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava razdražljivost, umor, depresiju, dekoncentraciju, nesanicu. Učestvuje u stvaranju DNK i RNK, genetskog materijala organizma, a posebno je važna kada tkiva i organi brzo rastu (trudnoća, detinjstvo). Folna kiselina i vitamin B12 učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik do svih delova tela. Folna kiselina je korisna kod nekih vrsta anemije (megaloblastna anemija usled nedostatka folne kiseline), a kod nekih vrsta anemije može prikriti nedostatak vitamina B12 i tako dovesti do oštećenja na nervnim ćelijama.

Trudnicama su potrebne povećane količine folne kiseline. Nizak nivo folne kiseline u trudnoći je povezan sa niskom telesnom težinom novorođenčadi i povećanim rizikom za oštećenje nervne cevi (spina bifida) i mozga. Nervna cev se razvija u prvih 21-28 dana od začeća. Da bi se sprečio nedostatak folne kiseline, trudnicama se preporučuje da koriste folnu kiselinu tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Međutim, najbolje bi bilo da organizam žene ima dovoljne količine folne kiseline i pre začeća, jer se vitalni organi stvaraju u prvim nedeljama trudnoće (i pre nego što žena zna da je trudna, kao i pre nego što dobije preporuku da koristi folnu kiselinu). Ženama koje žele da zatrudne u slučaju nepravilne ishrane, preporučuje se upotreba 400μg folne kiseline dnevno. Multivitaminski preparati za trudnice i žene koje planiraju trudnoću obično sadrže 400μg ove kiseline.

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Folna kiselina, vitamin B6 i B12 utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. 

Praksa je pokazala da su neki ljudi u depresiji takođe deficitarni folnom kiselinom, a što im više folne kiseline fali to je depresija jače izražena. Nizak nivo folne kiseline je povezan i sa slabim odgovorom na antidepresive.

Namirnice najbogatije folnom kiselinom su spanać, tamno zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, džigerica, pivski kvasac, celo zrno žitarica, pšenične klice, mleko. Ako postoji nedostatak enzima za varenje, usvajanje folne kiseline se smanjuje do 50%. Bioloska raspolozivost folata iz hrane je 85%, folne kiseline uzete na prazan stomak 50%, a sa hranom 100%. Folna kiselina se primenjuje posebno, u komleksu B vitamina ili u multivitaminskim preparatima.