Alergije

Danas, alergijske reakcije utiču na živote više od jedne milijarde ljudi širom sveta, a predviđa se da će do 2050 godine približno 4 milijarde ljudi biti pogođeno nekim od simptoma ovog problema. Simptomi koji upućuju na alergiju su:

Najbolji lek za alergiju je skloniti se od onoga na šta ste alergični. To nije uvek moguće, zato se osobama alergičnim na polene savetuje da: u sezoni cvetanja što manje vremena provode u prirodi; da nikako ne kose travu i da ne stoje u blizini mesta gde se kosi trava; stanove, a posebno sobu u kojoj spavaju, provetravaju samo u kasnim noćnim satima, kada je smanjena koncentracija polena u vazduhu; pre ulaska u stan da istresu jaknu, mantil; da raščešljaju kosu kako ne bi uneli polen u stan. Preporučljivi su i preparati u obliku spreja za nos koji predstavlja fizičku barijeru za ulazak alergena kroz nos. Čestice spreja oblože sluzokožu nosa i sprečavaju resorpciju alergena. Pre ubrizgavanja zaštitnog spreja za nos potrebno je nosne šupljine isprati fiziološkim rastvorom, ili rastvorom morske soli. Ovu higijenu nosa bilo bi dobro praktikovati bar dva puta dnevno, kako bi se alergene i lokalno ispirali. 

U slučaju alergije naše telo luči histamin koji je odgovoran za simptome alergije. Vitamin C smanjuje lučenje histamina, ubrzava njegovu razgradnju i pomaže njegovo uklanjanje iz tela. Osim toga, vitamin C smanjuje mogućnost razvoja spazma disajnih puteva što ga čini pomoćnim sredstvom u ublažavanju astmatičnog napada. Kako u toku alergijske reakcije može doći do povećane propustljivosti krvnih sudova, korisno je uzimati kalcijum jer on smanjuje tu pojavu. Probiotici uspostavljaju zdravu crevnu floru, štite imuni sistem i pomažu kod alergija. Dokazano je da ljudi koji piju probiotik imaju bolju otpornost prema polenu i stvaraju više imunoglobulina G (IgG) antitela koja ih štite od alergijskih reakcija, simptomi alergija su manje izraženi i kvalitet života je povećan. Kvercetin je snažan antioksidans koji smanjuje nivo histamina tako što stabilizuje membrane mastocita i bazofila i tako sprečava izbacivanje histamina i serotonina u krv i tkiva. Njegovi izvori iz hrane su voće i povrće, pre svega citrusi, jabuke, luk, peršun, čaj, crveno vino, maslinovo ulje, grožđe, tamno, bobičasto voće. Ima ga i u semenkama grožđa i zelenom čaju.

Kalendar cvetanja biljaka

Biti alergičan na sunce često zna biti vrlo frustrirajuće. Budući da je koža organ koji ,,pamti", sve zračenje kojem se izlažemo tokom života dolazi na naplatu tek kasnije. Ne izlažite se suncu u periodu od 11-16h. Zaštitite se odgovarajucom odećom pre izlaska na sunce, ne zaboravite naočare sa UV zaštitom i šešir. Bebe i malu decu ne izlagati direktno sunčevim zracima. Zaštitite se kremom sa UVA i UVB filterima, sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50). Kremu nanesite u dovoljnoj kolicini pre izlaska na sunce (20 minuta pre izlaganja), čime ćete koži dati dovoljno vremena da je upije. Posebno obratite pažnju na područja koja su često zaboravljena, kao što su kolena i gornji i zadnju delovi stopala. Dodajte još jedan sloj 30 minuta kasnije, kako biste obezbedili potpunu pokrivenost i zaštitu. Nanosite novi sloj svaka 2 sata, naročito posle plivanja, znojenja i brisanja peškirom.

Koža kod obolelih od dijabetesa manje efikasno vezuje vodu nego koža zdravih osoba. Nedostatak vlažnosti obično izaziva intenzivan svrab, koji može da zahvati celo telo. Sunce dodatno isušuje kožu i čini je podložnom infekcijama. Takođe, smanjen osećaj za bol kod dijabetičara povećava rizik za nastanak opekotina od sunca. 

Fotosenzitivne reakcije mogu izazvati lekovi. Pojedini antibiotici, diuretici, statini, hipoglikemici, analgetici, lekovi protiv akni, kontraceptivi. Takođe i preparati za primenu na koži kao što su kreme, losioni, parfemi mogu izazvati fotosenzitivne reakcije na koži. 

Pored krema sa zaštitnim faktorom, preporučuje se uzimanje beta karotena. Beta karoten podstiče stvaranje pigmenta melanina i deluje kao antioksidans, tako da neutrališe delovanje slobodnih radikala koji se stvaraju pod dejstvom UVA zraka i oštećuju ćelije kože. Treba se koristiti najmanje tri nedelje pre izlaganja suncu i nastaviti tokom perioda izlaganja. On nije zamena za kreme sa zaštitnim faktorom! Osobe koje dug vremenski period piju beta karoten treba da uzimaju i vitamin E, jer je dokazano da beta karoten smanjuje koncentraciju vitamina E. Dobro je uzimati i vitamine B grupe jer oni poboljšavaju prokrvljenost kože i sprečavaju isušivanje tako da doprinose zdravlju kože. 

Birati hranu bogatu karotenoidima (crveno, žuto i narandžasto) koja može ojačati prirodnu odbranu kože ako se konzumira tokom dužeg perioda. Slični efekti mogu se postići ishranom bogatom omega mastima (maslinovo ulje, masna riba), vitaminima C i E i flavonoidima, a siromašnom crvenim mesom i mlečnim proizvodima.